Dijeta sirovom hranom zasniva se na unošenju isključivo termički i industrijski neprerađene hrane. Pristalice ovog načina ishrane smatraju da termički obrađena hrana, kao i hrana životinjskog porekla, remeti kiselinsko-baznu ravnotežu u telu…
Sirova hrana koja se konzumira ne sme biti izlagana temperaturama višim od 50 ° C kako se prilikom termičke obrade ne bi uništili enzimi u biljkama koji omogućavaju najbolju varenje i apsorpciju takve hrane. Kako je zdravlje glavni moto pristalica načina ishrane sirovom hranom, preporučuje se uzimanje organski gajenih namirnica. Dijeta sirovom hranom većinom se temelji na namirnicama biljnog porekla, iako određen deo pristalica dijte sirovom hranom jede ribu (sushi, usoljena riba ili meso pripremljeno kao karpaćo).
Dijetom se unosi najviše voća i povrća koje se konzumira celo ili se priprema rezanjem, seckanjem, mlevenjem i pasiranjem, pripremaju se i kaše, sokovi i čajevi, a žitarice i mahunarke se namaču i fermentišu čak nekoliko nedelja kako bi se postigao oblik koji se može svariti. Hrana se može prelivati i vodom temperature do 50 ° C.
Jedu se i semenke poput susama, suncokretovih i bucinih semenki, i orašasti plodovi poput lešnika, badema, oraha, idnijskih oraščića. Voće se jede i suvo, tako da su suvo grožđe, suve šljive i kajsije prava poslastica pristalicama dete sirovom hranom. Čak ni kafa nije zabranjena – zrna kafe namočite u vodi koja nije toplija od 50 ° C, a za bolji ukus sačekajte nekoliko dana da se ekstrahuje aroma iz zrna. Unosi se minimalno pet obroka, doručak, ručak, večera i dva međuobroka, gde doručak uvek započinje čašom vode sa dodatkom limunovog soka.
Prednosti
S obzirom da se namirnice ne kuvaju, dijeta sirovom hranom prilično je jednostavna. No, da li želite da uključiti i druge načine pripreme, Utrošićete određenu količinu vremena na dodatnu edukaciju koju oni zahtevaju.
Dijeta sirovom hranom bogata je vitaminom C, folnom kiselinom koje ima puno u zelenom lisnatom povrću, mineralima poput selena, pogotovo ako se konzumira hrana iz organskog uzgoja.
Dijeta je izuzetno bogata dijetalnim vlaknima, a siromašna mastima, posebno zasićenim masnim kiselinama, dok gotovo uopšte ne sadrži holesterol. Sve to doprinosi prevenciji nastanka bolesti creva, kardiovaskularnih bolesti, šećerne bolesti.
Dijeta je bogata antioksidativnim materijama koje pomažu u sprečavanju nastanka slobodnih radikala koji uzrokuju degenerativne promene u organizmu.
Nedostaci
Unos povrća, posebno u svežem, neprerađenom obliku, može da sadrži visok nivo pesticida i ostataka veštačkih đubriva te raznih hemikalija kojima se povrće i voće tretira. Dugoročno provođenje dete, više od dva meseca, može imati ozbiljne zdravstvene posledice.
Napomena stručnjaka
Dijeta sirovom hranom energetski je vrlo oskudna pa se ne preporučuje sprovođenje kroz duži vremenski period (više od dva meseca). Nakon sprovođenja dijete lako se može pojaviti jo-jo efekat ponovnog dobijanja kilograma, ako se naglo krene sa ishranom koja zadovoljava dnevne energetske potrebe organizma.
Kako je leto doba kada su dostupnije namirnice poput voća i povrća, dijetu je tada primerenije sprovoditi, ali treba pripaziti na zdravstvenu ispravnost sirovih namirnica.
Primer jelovnika
Doručak: čaša vode sa dodatkom limunovog soka, frape od borovnica, narandže i jabuka
Užina: semenke suncokreta
Ručak: salata od brokolija s mariniranim sirovim lososom
Užina: šaka orašastih plodova po želji
Večera: krekeri od susama s paštetom od avokada
Mišljenje nutricionista
Dijeta sirovom hranom bogata je prehrambenim vlaknima što je pozitivno u većini slučajeva i doprinosi boljoj probavi i smanjenju masnoća u krvi. Ipak kod određenih ljudi visok unos vlakana može imati negativne efekte zbog sadržaja fitinske kiseline kiseline koja na sebe veže minerale te smanjuje njihovu apsorpciju u organizam.
Dijeta sirovom hranom bogata je kalijumom, a siromašna natrijumom što je pogodno za zdravlje srca i krvnih sudova te prevenciju nastanka visokog krvnog pritiska.
Kako se dijetom unosi većinom voće i povrće koje je energetski siromašno, čest je slučaj pojave neuhranjenosti, telesne iscrpljenosti te kod žena gubitak menstruacije ako se dijeta sprovodi duži vremenski period. Takođe, veća je verovatnoća trovanja kada se hrana ne obrađuje termički, posebno tokom toplijeg dela godine.
Iako pripadnici ovog pokreta smatraju kako se nutrijenti najmanje uništavaju i najbolje iskorišćavaju iz neprerađene hrane, pojava manjka gvožđa i kasnije anemije, kod dugoročnog sprovođenja dijete sirovom hranom je česta.
Gvožđe se lakše apsorbuje iz životinjskih izvora, au slučaju biljne hrane često se bolje apsorbuje kada je hrana termički obrađena. Kratkoročno provođenje dete može poslužiti kao tretman detoksikacije tela, dok dugotrajno provođenje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
