Nakon što je ceo svet poludeo za mediteranskom dijetom, baziranoj na pravilima ishrane koja vekovima koriste stanovnici Mediterana, čini se da nam stiže novi hit: nordijska dijeta.
Njeni zagovornici tvrde da je vrlo efikasna, a bazirana je na ribi (posebno lososu), povrću, voću i umerenim količinama mesa, a uključuje i konzumaciju integralnih žitarica, svežih začina, pe;uraka, bobica, algi …
Nordijska dijeta je osmišljena u Danskoj. Glavna karakteristika ove dijete je konzumiranje namirnica koje su trenutno u sezoni, što znači da ćete ribu s tikvicama na žaru jesti samo leti, dok ćete u proleće kao prilog imati, na primer, mladi grašak, a zimi salatu od korenastog povrća.
Efikasnost ove dijete potvrđena je i naučnim istraživanjem. Učestvovala je 181 osoba sa prekomernom težinom – polovina njih jela je kao i inače, a druga grupa hranila se sezonskim, lokalno uzgajanim namirnicama.
I jedni i drugi su jeli dok ne budu siti, ali da malo pripaze na veličine porcija. Ni jedni ni drugi nisu se trebali zamarati brojanjem kalorija.
Nakon šest meseci pokazalo se da su oni koji su sledili nordijsku dijetu izgubli prosečno 4,7 kilograma, za razliku od druge grupe koja je izgubila oko 1,5 kilogram. Ujedno im se je popravilo zdravstveno stanje.
Ulje repice menja maslinovo
Dok sunčano podneblje u mediteranskim zemljama omogućava uzgoj maslina i proizvodnju maslinovog ulja, Skandinavci svoja jela pripremaju s repičnim uljem. Ono je odličan izvor vitamina E i sadrži viši procenat omega-3 masnih kiselina od maslinovog ulja. Repičino ulje ima visok udeo esencijalnih masnih kiselina, posebno alfa-linolenske kiseline, koji je takođe veći nego u maslinovom ulju. Ova masna kiselina bitna za izgradnju ćelijskih membrana i regulisanje krvnog pritiska, a po svojoj strukturi pripada grupi omega-3 kiselina i slična je onima iz ribljeg ulja.
Uz repičino ulje, skandinavska ishrana bogata je i orašastim polodovima koji sadrže obilje E vitamina, B-kompleksa, posebno vitamin B6, i folnu kiselinu. Orašasti plodovi vredan su izvor minerala (ana primer sadrže po 11 mg cinka / 100 g), selena, bakra i magnezijuma.
Kada je reč o mastima u orašastim plodovima, one se pretežno sastoje od oleinske kiseline (kao u maslinovom ulju), pa deluju gotovo lekovito, odnosno deluju tako da se nivo lošeg (LDL) holesterola u krvi spušta dok HDL (dobri) holesterol drži stabilnim .Osim pretežno oleinske kiseline, orašasti plodovi i semenke sadrže i određenu količinu omega-3 masnih kiselina.
Kelj i kupus kao superhrana
Tradicionalna nordijska kuhinja nezamisliva je bez sočnih umaka među kojima posebno mesto zauzima onaj od borovnica. One su prirodan antibiotik koji, uništava štetne bakterije i gljivice u telu, a bioflavonoidi kojima obiluju imaju posebnu antibakterijsko delovanje koje sprečava infekcije urinarnog trakta.Takođe, smanjuju rizik od različitih karcinoma, kao što su rak dojke i debelog creva, sprečava rast ćelija raka i širenja njegovo širenje po telu.
Među superhranom nordijske ishrane ističu se i kupus i kelj, koji uspevaju u uslovima hladnije klime. Ovo povrće sadrži visoku koncentraciju antioksidanata i da su dobar izvor vitamina K.
Hrana koja se konzumira uglavnom je gajena na način da ima visoku hranljivu kvalitet što sigurno doprinosi celoj nordijskoj priči. Nordijska kuhinja gotovo da ne poznaje ‘fast food’ i hranu koju je samo potrebno zagrejati u mikrotalasnoj pećnici, već se većina glavnih obroka još uvek odvija kod kuće, uz domaća jela i poslastice.
