Kada razmišljamo o savršenoj kilaži i kako je dostići krećemo od sabiranja kalorija. Sve deluje vrlo jednostavno, koliko kalorija unesemo, toliko i potrošimo, a ukoliko želimo da vaga pokaže koji kilogram manje potrošimo tek malo više od onoga što unesemo.
Da li putem zahtevnih treninga ili jednostavno manjim obrocima, sve deluje vrlo lako, do trenutka kada ustvari krenete da radite na tome.
Smanjenje telesne težine je naporan put u kome se pojedinci ističu svojim izdržljivim karakterom, a većina odustane kada dnevno ne dostigne očekivani zbir kalorija. Iako mislimo da je naših par kilograma viška najveći problem, postoje ljudi koji svojom telesnom težinom ugrožavaju svoje zdravlje svakodnevno.
Godišnje u Srbiji umre oko 8.500 osoba usled posledica prekomerne težine, dijabetesa ili povećanog holesterola koji izaziva nagli prekid rada srca.
Kako stručnjaci navode u ovom sistemu gubitka kilograma zvanom sabiranje kalorija, najveći problem je što se akcenat stavlja na kvantitet, a ne na kvalitet koji je od presudnog značaja.
Namirnice poput belog šećera, belog hleba, zaslađenih pahuljica, razne paste i ostali „loši“ ugljeni-hidrati ustvari predstavljaju veliki problem u metabolizmu. Kada prekomerno unosimo ove namirnice povećavamo nivo insulina u krvi, što dovodi do čestog pada šećera u krvi čime se učestalo javlja potreba za ugljenim-hidratima. Ukoliko nastavite da ispunjavate želje svog organizma i unosite ove „loše“ ugljene-hidrate učestalo, može dovesti do onemogućavanja funkcionisanja leptina ( hormon koji reguliše metabolizam i osećaj sitosti) čime dolazi do učestalog prejedanja.
Preterana želja za ovim namirnicama nije problem vaše kontrole već njihovog prethodnog unosa, jer kako je već poznato ugljeni-hidrati zasnovani na šećerima predstavljaju drogu izazivajući zavisnost.
Sabiranjem kalorija često se dolazi do pogrešnog izbora prilikom unosa kalorija, jer određene namirnice poput jezgrastog voća (badem, indijski orah, lešnik, kikiriki i slično) sadrže veliki broj kalorije zbog njihove prirodne sadržine masnoća, te se često opredelimo za namirnice koje ne sadrže masnoće ali isto tako nemaju skoro nikakvu nutritivnu vrednost.
Kada sve sumiramo, ne možemo prevariti naš organizam. Primenjujući zahtevne treninge naš organizam zahteva jaču ishranu i češće obroke, dok smanjujući obroke, dolazi do gubitka energije koja nam je potrebna u obavljanju svakodnevnih obaveza.
Stručnjaci ukazuju na činjenicu da postoje dva tipa dijete koju ljudi primenjuju, a to su oni koji izbace štetne ugljene-hidrate iz svakodnevne konzumacije, i oni koji izbacuju masti. Analizirajući obe grupe, došli su do zaključka da prva grupa brže dolazi do željene kilaže i znatno smanjuju rizik od srčanih problema, dok je kod druge grupe napredak vrlo neizvestan i ponekad štetan po naš metabolizam. Takođe, ističu i vrlo bitnu činjenicu koja ukazuje da konzumacijom hrane koja sadrži određene prirodne masti brže dolazimo do osećaja sitosti kao i dodatne energije.
Problem prekomerne težine i neispravne ishrane može se pripisati i raznim trendovima koji navode ljude na pogrešan put gubitka kilograma.
Ovaj problem svakako ne treba ignorisati s obzirom da je u svetu čak oko dve milijardi onih koji se bore sa ovim problemom svakodnevno, a zabrinjavajuća činjenica je da je među njima čak 42 miliona dece. Stručnjaci preporučuju umerene treninge i pravilni izbor namirnica koje svakodnevno unosimo u organizam, kako bi izdržali ovu dugotrajnu i neizvesnu borbu sa kilogramima.
Bojana Obradovic
